Kažu da je prva vatra ukradena od bogova.

Vatra je značila da više ne moramo da grizemo sirovo meso i trepćemo na zvezde pitajući se da li ćemo dočekati zoru.

Bila je svedočanstvo da zajednica postoji, da patnja i glad nisu pojedinačne, nego kolektivne, i da svako ima pravo da učestvuje u životu te zajednice.

Oko istog plamena su se okupljali oni koji su čuvali stado i oni koji su tražili put, oni koji su imali moć i oni koji su je osporavali, oni koji su tek stigli i oni koji su oduvek bili tu.

U tom krugu naučili smo da nismo sami.

Da naši pogledi, saznanja, iskustva i slike koje nas prate i kad zatvorimo oči imaju svoje mesto – gde različitosti ne gase jedna drugu, već gore zajedno.

Zato su ljudi oduvek tražili svoj krug.

Ili svoju vatru.

Oni koji osluškuju. Oni koji govore. Oni koji ne prećute. Oni koji se ne boje da kažu da se ne slažu. Oni koji ispričaju priču iz ugla u koji do tada niko nije zalazio.

Onu vatru koja je inspirisala na dela.

Nekada smo se okupljali oko plamena da pričamo priče o svetu – o onom koji poznajemo i onom o kojem sanjamo.

Danas su rituali drugačiji. Prostor je zatvoren, svetla su električna, a priče digitalne.

Spolja je sve novo, unutar kuće je krug isti.

Neke kuće su sagrađene da nas sakriju od sveta, druge otvaraju vrata da svet postane deo njih.

Naša su odškrinuta onima koji biraju autentična partnerstva, onima koji još traže svoje mesto i onima koji su ga već zauzeli.

Mi vidimo ono što tinja ispod pepela – i o tome pišemo.

Ne divimo se iskrama koje nakratko zaslepe i nestanu. Ovde nije bitno šta ćemo saznati, nego šta ćemo razumeti.

Ova kuća nije sigurna zona, niti je zona opasnosti. Vatra greje, ali zna i da opeče, a umetnost pisanja je upravo u sposobnosti da prizna oba.

Među nama ne postoje glavni i sporedni likovi.

Svako je autor, i svako je čitalac.

Svaka perspektiva ovde nosi i svoju istinu i svoju sumnju.

Naš autorski rad se oslanja na autorsku slobodu, gde se promišljanja i različita opažanja prepliću sa kreativnošću i hrabrošću – u nastojanju da probude svest i pokrenu promenu.

Čemu nema kraja, već početka razgovora o tome kako možemo biti bolji.

Zato – ako imaš šta da kažeš, kaži.

Ako imaš šta da zapališ, pali.

Ova kuća gori – i to je dobra vest.

Želimo da bude dom iskrenim dijalozima, nesvrstanim osećanjima i neugodnim spoznajama – da inspirišemo i osnažimo pojedinca i zajednicu.

Da nijedna priča ne ostane sama.