Pre neki dan sam stajao pred ogledalom misle\u0107i da nema kraja menjanju ko\u0161ulja i presvla\u010denju. U kupatilu se jo\u0161 su\u0161ila ona koju sam prvobitno planirao da obu\u010dem. Oko mene prizor poznat svima koji bi da izgledaju kao da su samo navukli ne\u0161to usput. Nisam i\u0161ao ni na crveni tepih, ni na intervju za posao. Samo na pi\u0107e. Subota uve\u010de. Isti ljudi, nova rasveta. Mesto pretenduje da je novo, iako svi ve\u0107 znaju gde je WC. I dok sam zakop\u010davao tre\u0107e dugme na tre\u0107em outfitu, uhvatio sam sebe da ne propu\u0161tam u poruci druge da pitam ko \u0107e jo\u0161 biti tamo, \u0161ta obla\u010de, i sebe da li da budem opu\u0161ten ili samo \u201ekao opu\u0161ten\u201d.<\/p>\n\n\n\n
I nekad sam znao. Ili sam bar mislio da znam da zakop\u010dam ko\u0161ulju do vrha i izgledam kao da nisam ni poku\u0161ao ne\u0161to. Znao sam da izgovorim pravu stvar u pravom trenutku i da se nasmejem taman toliko da ostavim utisak.<\/p>\n\n\n\n
Sada se izme\u0111u dva pogleda u ogledalo desilo drugo. Pri prelasku sa Don\u2019t Call Tonight<\/em> na Shadow Of A Man<\/em>, a izme\u0111u mojih: \u201eDa li je ovo previ\u0161e?\u201d i \u201eDa li je ovo dovoljno?\u201d zapitao sam se i da l\u2019 se ja to stvarno ovoliko trudim biti ljudima kul.<\/p>\n\n\n\n Nekada mi se \u010dinilo da to kul dolazi iznutra. Bio je to ose\u0107aj. Energija. Ono \u0161to se ne obla\u010di, ve\u0107 \u0161to se nosi. Bio si svoj, i to je bilo dovoljno. Danas? Danas kao da postoji \u010ditav katalog nepisanih pravila o tome \u0161ta zna\u010di biti kul. I, ironi\u010dno, nijedno od tih pravila nije zapravo pravilo, nego vi\u0161e li\u010di na beskona\u010dan popis \u201eDobro bi bilo da\u201d, gde ni\u0161ta nije dovoljno dobro, ali sve mora da izgleda kao da je<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Zatekao sam sebe kako gledam svoj odraz, ali ne zato da proverim i popravim frizuru, vidim gde \u0107u sa \u0161i\u0161kama. Gledao sam sebe kao da poku\u0161avam da doku\u010dim \u0161ta drugi vide kad me pogledaju. I onda sam se zbunio.<\/p>\n\n\n\n Kako izgleda moda kad prestane\u0161 da se svi\u0111a\u0161 sebi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovo nije samo modna dilema. Ovo je kriza identiteta u estetizovanom svetu. Nismo vi\u0161e samo ljudi. Mi smo profili. Formati. Palete boja.<\/p>\n\n\n\n Kada je to svaki pogled postao ogledalo? Kada sam po\u010deo da nosim stvari koje nisam bio siguran da volim? Kada sam, zapravo, prestao da budem kul?<\/p>\n\n\n\n Kad sam po\u010deo da se pitam \u0161ta u meni ljudi vide, a ne \u0161ta ja u sebi ose\u0107am. I nisam znao kako da to popravim. Samo sam znao da se ne\u0161to istro\u0161ilo. Ne od no\u0161enja, nego od gledanja.<\/p>\n\n\n\n Jer mi danas gledamo jedni druge kao da smo pod reflektorima. U liftu, u kafani, u porukama. Na poslu, na dejtu, na ulici. Vi\u0161e ne znam da li sam u stvarnom razgovoru ili samo igram svoju ulogu. I ne znam da li poku\u0161avam da impresioniram nekog, ili samo da pre\u017eivim dan bez sumnje u sebe.<\/p>\n\n\n\n Paradoks savremenog stila jeste da svi izgledamo kao da nam nije stalo, a zapravo nas nikad nije bilo vi\u0161e strah da pogre\u0161imo.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n I ja znam da nisam sam u tome. Svi imamo te unutra\u0161nje razgovore pred izlazak. Pitanja bez najjasnijih odgovora. Da li \u0107u izgledati kao da se previ\u0161e trudim? Da li sam previ\u0161e stilizovan za dana\u0161nje moje dru\u0161tvo? Ili premalo? Da li sam prestao da budem svoj da bih bio prihva\u0107en?<\/p>\n\n\n\n U nekom momentu \u017eivot je postao kao ve\u010dernji izlazak na koji ne znam \u0161ta da obu\u010dem, jer sam ve\u0107 sve nosio, i ni\u0161ta vi\u0161e ne deluje kao Ja.<\/p>\n\n\n\n U tom poku\u0161aju da budemo prime\u0107eni \u2013 ali ne previ\u0161e. Zapa\u017eeni \u2013 ali ne osu\u0111eni. Autenti\u010dni \u2013 ali ipak uklopljeni. U tim nesvesnim kalkulacijama se izgubimo. A<\/strong> kad izgubi\u0161 sebe, ne mo\u017ee\u0161 ni da izgleda\u0161 dobro. Jer niko ne mo\u017ee da iznese ne\u0161to \u0161to ne ose\u0107a.<\/strong><\/p>\n\n\n\n I mo\u017eda je to ono \u0161to me najvi\u0161e brine. Ne to \u0161to ne znam \u0161ta da obu\u010dem, nego to \u0161to vi\u0161e ne znam za koga se obla\u010dim. Postalo je naporno. I tu\u017eno. I zbunjuju\u0107e. Da li je dovoljno da se nasmeje\u0161? Da li mora\u0161 da zna\u0161 ko je Marc Forn\u00e9 da bi imao ukusa, ili mo\u017ee\u0161 da nosi\u0161 duks iz srednje \u0161kole i bude\u0161 autenti\u010dan? Da li jo\u0161 uvek sme\u0161 da bude\u0161 obi\u010dan?<\/p>\n\n\n\n Da li sam jo\u0161 kul ako to vi\u0161e ne poku\u0161avam da budem?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda je to zato \u0161to sam postao previ\u0161e svestan. Svestan toga kako me koleginica pogleda kad ka\u017eem da \u017eurim ku\u0107i da gledam trku Femke Bol na \u010detiristo metara sa preponama. Svestan da me poznanici smatraju \u201ealternativnim\u201d, pa ne znam da li je to pohvala (ludosti) ili podsmeh. Svestan toga da sam negde izme\u0111u \u017eelje da budem vi\u0111en i umora od toga da budem gledan.<\/p>\n\n\n\n I po\u010dinjem onda da se pitam da li smo to prestali da budemo kul kada smo po\u010deli da budemo stalno svesni sebe?<\/p>\n\n\n\n Sedim na jastuku pokraj grejalice, jer su ve\u010deri prohladne, u levoj ruci sa \u010dokoladnim mlekom koje se ve\u0107 ugrejalo, a ja ne volim da pijem toplo. Prise\u0107am se da su mi oduvek govorili da sam \u201esvoj\u201d. Ali ja vi\u0161e ne znam \u0161ta to zna\u010di. <\/p>\n\n\n\n Kad danima konzumira\u0161 tu\u0111e misli, slike, snove, planove, \u0161ta ostane od tvojih?<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n Postali smo ljudi koji se sre\u0111uju za druge. \u010cak i kad niko to ne izgovori naglas, svi igramo igru utisaka. Igru u kojoj, ako nisi pa\u017eljiv, zaboravi\u0161 \u0161ta ti se zapravo svi\u0111a.<\/p>\n\n\n\n Jer biti kul \u2013 ono pravo, neobja\u0161njivo kul \u2013 nikada nije bilo o kombinaciji boja, o najnovijim patikama, niti o prepoznatljivom parfemu. Bilo je o lako\u0107i. O nepretencioznosti. O tome da ne mora\u0161 da bude\u0161 sve.<\/p>\n\n\n\n Kul vi\u0161e nije stvar stava<\/strong>, nego je postalo kostim. I nije stvar u tome da li zna\u0161 da se obu\u010de\u0161. Stvar je da li zna\u0161 da se poka\u017ee\u0161. Da li ume\u0161 da u\u0111e\u0161 u prostoriju i ponese\u0161 to \u0161to ima\u0161 \u2013 telom, pogledom, postupkom, re\u010dima, idejama.<\/p>\n\n\n\n Jer, budimo realni, zna\u0161 kada neko izgleda skupo, ali ne zna \u0161ta s tim da radi. A zna\u0161 i kad neko u obi\u010dnoj majici u\u0111e kao da nosi ceo Louvre.<\/p>\n\n\n\n Ali danas, sve je borba da budemo \u201ene\u0161to\u201d. I to ne samo ne\u0161to, ve\u0107 ta\u010dno \u201eono ne\u0161to\u201d, \u0161to privla\u010di pa\u017enju, ali ne postavlja pitanja. \u0160to \u0107e delovati autenti\u010dno, ali i sigurno. Hrabro, ali ne napadno. Urbano, ali ne pozerski. I tu, dragi moji, negde izme\u0111u pritiska i performansa \u2013 izgubili smo onaj prazan prostor u kom identitet ne mora da se obja\u0161njava<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ponekad, i kada sam sa ljudima koje volim, primetim koliko se mi svi trudimo. Ne da se dopadnemo \u2013 nego da se ne razo\u010daramo. Sami sobom. Scenarijima u kojima izgledamo kao da znamo \u0161ta radimo. Slikom u tu\u0111im o\u010dima.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n I tako se na\u0161 stil vi\u0161e ne bira pred ogledalom, nego prema predstavi koju \u017eelimo da ostavimo. A kad sve postane predstava, zaboravi\u0161 \u0161ta si zapravo hteo da ka\u017ee\u0161.<\/p>\n\n\n\n I u tome je, \u010dini mi se, glavni problem. U tome \u0161to vi\u0161e ne znamo razliku izme\u0111u slobode i predstave slobode<\/strong>. Izme\u0111u toga da si kul i da izgleda\u0161 kao da si kul.<\/p>\n\n\n\n Ja sam, priznajem, zaboravio. U \u017eelji da budem sve ono \u0161to zvu\u010di lepo \u2013 zreo, ali zabavan; smiren, ali ne dosadan; odrastao, ali ne star \u2013 zaboravio sam da budem samo Ja.<\/p>\n\n\n\n I tek kad sam, u \u017eurbi, navukao stare \u010darape s onim blesavim motivima i oti\u0161ao na sastanak, ne razmi\u0161ljaju\u0107i na vreme, jelte \u2013 neko mi je, prvi put posle dugo, rekao: \u201eSvi\u0111a\u0161 mi se, bre, tako.\u201c I ja sam se tome nasmejao. I mo\u017eda je to kul.<\/p>\n\n\n\n Jer, stvarno \u2013 kako se meri kul danas?<\/strong> Brojem lajkova? Brojem ljudi koji te gledaju? Ili mo\u017eda ose\u0107ajem da si \u201esvoj\u201d i kad nikog nema?<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda je dovoljno da prestane\u0161 da meri\u0161. Da prestane\u0161 da se uslovljava\u0161 tu\u0111im pogledima. Mo\u017eda je dovoljno da zna\u0161 da si kompletan i kad se ne ose\u0107a\u0161 savr\u0161eno. Mo\u017eda je dovoljno da nosi\u0161 ono u \u010demu mo\u017ee\u0161 da di\u0161e\u0161. I da zna\u0161 da, \u010dak i ako neko drugi izgleda bolje, to ne zna\u010di da si ti \u201emanje\u201d<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda kul nije ni ono \u0161to nosimo, ni ono \u0161to govorimo, ve\u0107 ono \u0161to biramo da ne sakrijemo. Ono \u0161to pustimo da se vidi. I mo\u017eda je pravo pitanje danas ne kako da budemo kul, ve\u0107 kako da budemo mirne glave?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da ne sumnjam u svoje re\u010di. Da ne proveravam tri puta da li mi farmerke dobro stoje. Da zadr\u017eim svoj smeh, iako je bolestan. Da obu\u010dem d\u017eempere koje sam dobio od biv\u0161ih. Da se ne izvinjavam \u0161to mi je stalo.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda vi\u0161e ne znam kako da budem kul jer mi se vi\u0161e ne da da glumim. Jer mi je dosta toga da izgledam dobro, a da se iznutra raspadam. Dosta mi je toga da pazim da li sam dovoljno autenti\u010dan, ali ne previ\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Da se ne upla\u0161im kad me neko vidi onakvog kakav jesam. Da se ne sramim \u010dudne torbe, \u010dudne potrebe da odem ku\u0107i pre pono\u0107i. Sa umorom i sa blagom nadom da ne mora sve da bude spektakularno da bi bilo iskreno.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda danas nisam kul.<\/p>\n\n\n\n Ali sam u ljubavi sa sobom<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n A to mi, iskreno, prvi put deluje kao dovoljno.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Razmi\u0161ljanje o svakodnevici, samosvesnosti i \u010dudnoj slobodi da ne zna\u0161 ta\u010dno ko si \u2013 ali da to nosi\u0161 kao da zna\u0161<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1152,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[19,20],"tags":[],"class_list":["post-634","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-moda","category-rezon"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/634","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=634"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/634\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1136,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/634\/revisions\/1136"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1152"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=634"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=634"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=634"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}