{"id":915,"date":"2026-01-16T22:40:12","date_gmt":"2026-01-16T22:40:12","guid":{"rendered":"https:\/\/wehoufi.com\/donald-trump-and-the-international-law-he-doesnt-need\/"},"modified":"2026-03-02T15:35:08","modified_gmt":"2026-03-02T15:35:08","slug":"medjunarodno-pravo-i-jos-jedan-slucaj-koji-je-posao-po-zlu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/medjunarodno-pravo-i-jos-jedan-slucaj-koji-je-posao-po-zlu\/","title":{"rendered":"Me\u0111unarodno pravo i jo\u0161 jedan slu\u010daj koji je po\u0161ao po zlu"},"content":{"rendered":"\n

\ufe0fIme Nikolasa Madura preko no\u0107i se na\u0161lo u svim naslovima, ali razumevanje okolnosti nije putovalo istom brzinom. U svetu naviknutom na brze osude<\/strong> i kratko pam\u0107enje<\/strong>, malo ko se pita gde je sukob izme\u0111u SAD i Venecuele<\/strong> zaista po\u010deo i kako se pretvorio u jo\u0161 jedan pravni i politi\u010dki presedan. Dok se poziva na me\u0111unarodno pravo, svet ponovo ulazi u sivu zonu u kojoj se stare netrpeljivosti, geopoliti\u010dki interesi i sporna pravna tuma\u010denja sudaraju, ostavljaju\u0107i otvoreno pitanje kuda to vodi<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Sukob interesa<\/h4>\n\n\n\n

Ameri\u010dka vojna akcija<\/strong> u Venecueli, tokom koje je uhap\u0161en i iz zemlje odveden predsednik Nikolas Maduro<\/strong>, predstavljena je kao sprovo\u0111enje pravde, ali je izvedena kao demonstracija sile<\/strong>. Va\u0161ington je potez obrazlo\u017eio optu\u017enicama za narkoterorizam <\/strong>i trgovinu drogom, i ponavljaju\u0107i svoj dugogodi\u0161nji stav da Maduro nikada nije bio legitimni predsednik<\/strong>. Za Karakas, ali i za veliki deo sveta, to je bio jo\u0161 jedan primer brutalnog ga\u017eenja suvereniteta<\/strong> \u2013 ovog puta bez mnogo truda da se intervencija upakuje u diplomatski jezik.<\/p>\n\n\n\n

Reakcije na to su bile gotovo jednoglasne, ali ne i jednake: strate\u0161ki rivali<\/strong> Sjedinjenih Dr\u017eava osudili su potez uz nagove\u0161taj da ne\u0107e sedeti skr\u0161tenih ruku, dok su partnerske dr\u017eave<\/strong> kritikovale \u010din, svesne da je brane\u0107i normu te\u0161ko braniti i savez<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Kina <\/strong>je potez osudila kao hegemonijski i suprotan me\u0111unarodnom pravu, pozvav\u0161i na osloba\u0111anje Madura i optu\u017euju\u0107i Va\u0161ington za \u201emaltretiranje\u201c iz potreba za venecuelanskom naftom \u2013 \u0161to potvr\u0111uje da se pravila druga\u010dije \u010ditaju kada ih (ne) primenjuje neko drugi<\/strong>. Rusija <\/strong>je odbacila Trampov mirovni plan od 20 ta\u010daka za okon\u010danje rata u Ukrajini<\/strong>, i poslala podmornicu i drugu pomorsku opremu da bi pratila tanker sa naftom kod obale Venecuele, \u010dime je energetska logistika postala deo vojne igre. Severna Koreja<\/strong> nalazi za shodno da pri osudi hap\u0161enja Madura pru\u017ei bezuslovnu podr\u0161ku Rusiji, istovremeno testiraju\u0107i balisti\u010dku raketu. Dok argentinski predsednik Milei <\/strong>slavi hap\u0161enje kao politi\u010dku pobedu, kolumbijski predsednik Petro <\/strong>upozorio je da bi ameri\u010dke pretnje mogle dovesti region do oru\u017eanog sukoba.<\/p>\n\n\n\n

Evropska unija<\/strong> se, kao i u nekim prethodnim krizama, na\u0161la u nezgodnoj ulozi \u2013 politi\u010dki i bezbednosno oslonjena na Sjedinjene Dr\u017eave<\/strong>, a formalno vezana za me\u0111unarodno pravo koje ovakvi potezi neupitno potkopavaju \u2013 da brani me\u0111unarodno pravo i da ostane saveznik sile koja ga dovodi u pitanje<\/strong>.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n

Nema\u010dka <\/strong>je zatra\u017eila pravno obrazlo\u017eenje ameri\u010dke vojne akcije, \u010dime priznaje sopstvenu nemo\u0107, jer EU \u2013 u ovom odnosu snaga \u2013 u praksi nema mehanizam da zahteva po\u0161tovanje pravila<\/strong>, a kamoli da nametne sankcije. Po\u0161to je ameri\u010dki predsednik Tramp rekao da je njegov sopstveni moral jedino ograni\u010denje njegove mo\u0107i kao vrhovnog komandanta SAD i da mu ne treba me\u0111unarodno pravo, evropski balans postaje sve te\u017ee odr\u017eati. Ovo posebno dolazi do izra\u017eaja u kontekstu ameri\u010dkih pretnji Meksiku<\/strong>, Kubi <\/strong>i Kolumbiji <\/strong>da bi te zemlje mogle biti slede\u0107e<\/em>, kao i u razmatranju preuzimanja Grenlanda<\/strong>, danske teritorije \u2013 poteza koji bi EU i NATO uvukao u ozbiljnu politi\u010dku i diplomatsku krizu.<\/p>\n\n\n\n

Sve se to de\u0161ava dok je me\u0111unarodni mir ve\u0107 ozbiljno naru\u0161en \u2013 rat u Ukrajini, rat na Bliskom istoku, oru\u017eani sukob Tajlanda i Kambod\u017ee<\/strong> \u2013 pa Venecuela postaje strate\u0161ki zna\u010dajna samo u borbi za energente, posebno naftu, a ne zbog unutra\u0161njih dru\u0161tveno-politi\u010dkih pitanja ili slabosti svoje ekonomije.<\/p>\n\n\n\n

Decenije tenzija<\/h4>\n\n\n\n

Ako ti sukob izme\u0111u SAD i Venecuele izgleda iznenadan, istorija kazuje da je pozadina toga stara decenijama. Pre Uga \u010caveza, Venecuela je bila jedan od glavnih ameri\u010dkih energetskih partnera<\/strong> u Latinskoj Americi \u2013 zemlja \u010dije su ogromne rezerve nafte pospe\u0161ile ekonomski procvat Zapada<\/strong>. Ali kako je \u010cavez <\/strong>dolaskom na vlast 1999. po\u010deo da nacionalizuje industriju nafte i druga\u010dije preraspodeljuje prihode, Va\u0161ington je to do\u017eiveo ne samo kao ekonomsku promenu, nego i kao ideolo\u0161ki izazov. \u010cavez se otvoreno protivio<\/strong> ameri\u010dkom imperijalizmu<\/strong>, pretvaraju\u0107i Venecuelu u simbol protivte\u017ee Va\u0161ingtonu, i pritom je okupio regionalne saveznike \u2013 Bolivarsku alijansu za narode na\u0161e Amerike (ALBA) \u2013 koji su mu pru\u017eali me\u0111unarodnu za\u0161titu.<\/p>\n\n\n\n

Pod Madurom<\/strong>, koji je nasledio \u010cavezovu politiku i odr\u017eao veze sa Kinom, Rusijom i Iranom<\/strong>, tenzije su se samo produbile. SAD su uvodile sve o\u0161trije sankcije<\/strong>, zabrane trgovine i finansijske pritiske, nazivaju\u0107i njih antidemokratskim i optu\u017euju\u0107i Madurov re\u017eim za trgovinu drogom i kr\u0161enje ljudskih prava \u2013 narativ je koji je, bilo da se sagledava kriti\u010dki ili ne, slu\u017eio da opravda pritiske iz Va\u0161ingtona. <\/p>\n\n\n\n

Nafta je ostala najkonkretniji motiv njihovog sukoba. Venecuela poseduje<\/strong> najve\u0107e rezerve nafte na svetu<\/strong> \u2013 pribli\u017eno 303 milijarde barela, \u0161to je vi\u0161e od Saudijske Arabije ili Irana \u2013 ali je njena proizvodnja pala na deli\u0107 nekada\u0161njeg potencijala usled sankcija, korupcije i propalih ulaganja. Upravo taj nesklad \u2013 bogatstvo u zemlji i slabost na zamlji<\/strong> \u2013 decenijama ispisuje odnose izme\u0111u Karakasa i Va\u0161ingtona.<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n\n\n

U tom smislu, sukob Venecuele i SAD nikada nije bio samo spor oko demokratije ili ljudskih prava, to je stalna borba za resurse i uticaj u regionu, u svetu u kom se pravni i diplomatski manevri \u010desto koriste da se prikriju stvarni interesi<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Cena haosa<\/h4>\n\n\n\n

Zamislite svet pre 1648. godine i gotovo svakodnevne ratove izme\u0111u dr\u017eava. Vestfalski mir<\/strong> ozna\u010dio je nastanak modernog me\u0111unarodnog prava, stvaraju\u0107i princip suvereniteta<\/strong> \u2013 pravo dr\u017eave da sama donosi odluke unutar svojih granica, bez spoljnog me\u0161anja ili prisile. Kasnije su se pojavile Ha\u0161ka <\/strong>i \u017denevska konvencija<\/strong>, gde su pravnici, diplomate i vojni stru\u010dnjaci bele\u017eili \u0161ta je dozvoljeno, a \u0161ta ne na boji\u0161tu. Svako novo iskustvo rata i diplomatije ozna\u010davalo je pravni presedan.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111unarodno pravo<\/strong> naj\u010de\u0161\u0107e zvu\u010di kao skup ideala<\/em> koje potpisuju dr\u017eave, na koji nekada i za\u017emure, a zasigurno je da bi bez njega svet bio pravi Divlji Zapad. Jezikom stru\u010dnjaka: me\u0111unarodno pravo je sistem normi i pravila kojima se ure\u0111uju odnosi izme\u0111u suverenih dr\u017eava<\/em> i me\u0111unarodnih subjekata<\/strong>. To obuhvata sve \u2013 od ratnih konvencija do trgovinskih sporazuma i za\u0161tite ljudskih prava \u2013 ali sa zadr\u0161kom da ne<\/em> postoji centralni policijski aparat i globalni sud koji mogu da nateraju sile kakve su SAD, Rusija i Kina da obuzdaju svoju mo\u0107; naj\u010de\u0161\u0107e se oslanja na uzajamne interese, reputaciju i politi\u010dki pritisak. Dobri pravni okviri ne spre\u010davaju sam konflikt, ali mogu da ograni\u010de njegovu brutalnost i daju \u0161ansu mirnom re\u0161enju<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Indeks globalnog mira <\/a><\/strong>za 2025.<\/a> godinu pokazuje <\/strong>da je mir danas na najni\u017eem nivou od kako se prati<\/strong>, dosegnuv\u0161i najgore rezultate po mnogim merilima jo\u0161 od kraja Drugog svetskog rata. Prose\u010dan nivo mira opao je i 2025, \u0161to je deo trenda od \u010dak 13 uzastopnih godina pogor\u0161anja. Trenutno je 59 dr\u017eava anga\u017eovano u konfliktima zasnovanim na dr\u017eavnoj sili, najvi\u0161e od posleratnog perioda, a gotovo 78 zemalja u\u010destvuje u sukobima izvan svojih granica, \u0161to pokazuje koliko je me\u0111unarodna zajednica danas podeljena i ranjiva. Broj umrlih u konfliktima i dalje raste<\/strong>, dok se stopa uspe\u0161nog mirnog re\u0161avanja problema smanjila na najni\u017ei nivo u poslednjih pola veka. U isto vreme, tro\u0161kovi sukoba prema\u0161ili su neverovatnih 19.97 biliona dolara<\/strong> \u2013 gotovo 12% globalnog BDP\u2011a.<\/p>\n\n\n\n

Mir na \u010dekanju<\/h4>\n\n\n\n

Slu\u010daj Madura razotkriva ono \u0161to me\u0111unarodno pravo naj\u010de\u0161\u0107e prikrije: pravila se po\u0161tuju iz koristi, a suspenduju iz potrebe<\/strong>. Upravo zato se velike sile, bez obzira na ideolo\u0161ke razlike, pona\u0161aju zapanjuju\u0107e sli\u010dno \u2013 ispituju granice, prilgo\u0111avaju sebi norme, rade \u0161ta ho\u0107e i retko snose posledice.<\/p>\n\n\n\n

Te\u0161ko je re\u0107i da li ovde posr\u0107e pravo, ili poredak koji mu odre\u0111uje domet. I mo\u017eda jo\u0161 vi\u0161e zabrinjavaju\u0107e: da li mir danas postoji zahvaljuju\u0107i me\u0111unarodnom pravu \u2013 ili uprkos njemu?<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako je hap\u0161enje Nikolasa Madura otvorilo pitanja suvereniteta, sile i dometa me\u0111unarodnog prava danas<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":935,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-915","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-javna-stvar"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/915","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=915"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/915\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1133,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/915\/revisions\/1133"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/935"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=915"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=915"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/wehoufi.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=915"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}